Pilule koje proshiruju um

Uzmite olovku u ruke i izračunajte trinaesti koren broja od 200 cifara.
Ne, nije ovo ni ispit znanja, ni smicalica. Pokušavamo da vam predočimo
koliko je to glavolomno, a zadatak je, najbrže od svih na svetu, uradio
pre tri godine francuski visokoškolac. I to bez korišćenja olovke ili
ma kakve računaljke, onako iz glave.

Aleksis Lemer iz Remsa za osam minuta i 33 sekunde sračunao je da je to
šesnaestocifreni broj – 2391481494636373. Do traženog skora vodi, ni
manje, ni više, 400.000 milijardi kombinacija!

Hiljadama godina ljudi su tragali za tvarima kojima će osnažiti misaone
sposobnosti i obodriti pamćenje. Upinjući se da prošire vlastiti um
žvakali su, kuvali i pušili lišće, korenje i voćke. Potraga se
nastavila do naših dana, s jedinom razlikom što sadašnji šamani borave
u farmaceutskim laboratorijama, a ne u divljim šumama.

Lekovi opštepoznati kao pojačivači saznanja deluju na nervne tokove na
kojima se temelje misaona zbivanja poput pažnje, opažanja, učenja,
pamćenja, pričanja, predviđanja i odlučivanja, obično menjajući razmeru
umešanih hemijskih neurotransmitera.

U minulih nekoliko desetleća, kako je skoro obznanila Akademija
medicinskih nauka Velike Britanije, pojavilo se mnoštvo farmaceutskih
supstancija kojima se utiče na mozak. Pobrojano je više od 600 koje,
prema rečima Gejbrijela Horna sa Univerziteta Kembridž, naučnici
proučavaju samo za otklanjanje neuroloških smetnji!

Dosadašnje iskustvo ukazuje da većina neće dobiti odobrenje za
upotrebu, ali priličan broj hoće. Iako ih nijedna kompanija ne
preporučuje za išta drugo, osim za iscelenje, dva postojeća – "ritalin”
(methylphenidate) i "provigil” (modafinil) – uveliko se koriste da
osokoljuju ljude. I jedan i drugi, zaista, osnažuju saznajne
sposobnosti kod zdravih.

Pomenuti lekovi se preporučuju da umanje umor, pomognu radnicima da
lakše podnesu učestale prelaske iz dnevne u noćnu smenu, pospeše uspeh
na ispitima i pomognu u oporavljanju posle višečasovnih avionskih
letova, piše "Politika".

Početkom godine "Nejčer”, jedan od vodećih svetskih naučnih časopisa,
objavio je nezvaničan pregled izjašnjavanja svojih čitalaca, uglavnom
istraživača: petina od 1.400 učesnika izjavila je da uzima "ritalin”,
"provigil” ili beta-blokatore (medikamenti za stišavanje uznemirenosti)
u nemedicinske svrhe. Koriste ih, prevashodno, za usredsređivanje,
pribranost i pamćenje.

I za zdrave i za bolesne

Grubo kazano, nervna mreža u glavi se može posmatrati kao električno
kolo u kojem neurotransmiteri igraju ulogu "prekidača”.Takav prenosnik
elektrohemijskih poruka kroz džunglu živaca (u ljudskom mozgu ima oko
100 milijardi neurona koji, zajedno sa onima iz ostalih delova tela,
čine ogromnu mrežu) jeste glutamat koji prebacuje u položaj "uključeno”
u kolopletu pamćenje.

Skoro otkrivena jedinjenja, ampakini, pospešuju njegov učinak
olakšavajući da nešto zapamtite. Jedan od sastojaka, pod skrivenim
nazivom CX717, proverava se na ostarelim licima obolelim od
Alchajmerove bolesti. Prvi nalazi nagovešćuju poboljšanje: nasuprot
kofeinu, amfetaminu i ostalim podsticajnim supstancijama, tajanstveni
ne povisuje krvni pritisak i ne ubrzava srčane otkucaje; čak ne izaziva
zavisnost.

Geri Linč s Kalifornijskog univerzitetaje pre tri godine na osnovu
dotičnog sastojka izmislio visokotehnološku pilulu koja podstiče nerve
da jedni s drugima bolje opšte.

Sasvim neočekivano drugi podstrekač glutamata, "di-sajkloserin”,
ispitivan je u poništenju pamćenja zato što je zaboravljanje (ili
gašenje, u neuorološkom kazivanju) pojava u brojnim pojedinostima
slična učenju. Vezujući se za izvesne prijemnike (receptori) glutamata,
on po izboru (selektivno) podstiče gašenje, potiskujući učinke
uslovljene udruživanjem uznemirenosti, zavisnosti i prestrašenosti.

U ogledima na pacovima opaženi su nagoveštaji da su s prethodnim
strahom spregnuta neugodna sećanja iščilela, naročito izazvana
posletraumatskim stresovima. I povrh toga pomaže da se mozak zavisnika
povrati u pređašnje stanje, možda i da ukloni uzročnike koji navode na
pušenje.

Drugi pristup proširenju uma podrazumeva korišćenje neurotransmitera
acetilholina koji upliviše na nerve upletene u usredsređenost, pažnju i
pamćenje. Kod obolelih od Alchajmerove boljke oni se postepeno oštećuju.

Proširenje misaono-saznajnih moći postaće, kako se najavljuje, uskoro
veliki posao: lekarije osmišljene da isceljuju bolesne uzimaće i zdravi
ljudi, i to niko ne može da spreči.

(MONDO)